Došli smo u Vrnjačku Banju, bio je maj mesec, toplo vreme i lep dan. Smestili smo se u svoje sobe , međutim nije nam odgovarala zbog skučenog prostora a i bili smo sa malom bebom pa smo zamolili, gazde kuće da nam ukoliko je to ikako moguće na raspolaganje daju veću sobu uz doplatu. Omogućili su nam da boravimo u apartmanu u z simboličnu doplatu za svih 14 dana. Tada je naš odmor počeo, a da ne spominjem što smo dočekani sa medom i orasima. Domaćini su nam pomogli da iznesemo stvari iz kola, a potom smo i kafu dobili. Jako lep gesto koji nas je izuzetno iznenadio, jer ko bi jos ovako nesto ocekivao od ljudi koji te prvi put vide. Iako nisu bili duzni domaćini su ovaj običaj praktikovali svaki dan u sto vreme što je nama bilo jako lep gest , šta više vise nije bilo odnosno domaćin-gost , već se razvilo jedno lepo prijateljstvo ukoliko se uzme u obzir da su od nas stariji svega par godina . Od tada, a prošlo je više od 6 godina u Vrnjačku Banju idemo dva puta godišnje i između toga ukoliko nam obaveze to dozvole . Boravimo kod naših prijatelja , koji su nam postali neposredno nakon našeg brvog boravka kod njih i kumovi. Ono što karakteriše ovu Banju jesu ljudi koji su izuzetno ljubazni i tu za vas u svakom trenutno, to je ono što je mog muža i mene oduševilo prilikom prve posete. Mesto godišnjeg odmora nemenjamo, i pred svaki nas dolazak osećamo se kao dva tinejdžera koja jedva čekaju da stignu , a nakon sto kročimo na teritoriju Vrnjačke Banje prvo gledamo šta se to novo izgradilo, da li se neka nova radnja otvorila… Jednostavno osecamo se kao da smo se vratili kuci nakon duzeg puta. Te vam srdacno preporucujemo da dodjete u vrnjacku Banju i osetite tu toplinu doma o kojoj sam Vam ja nesto ukratko napisala.
Pozdrav,
Biljana Jočić
Biljana Jočić o Vrnjačkoj Banji
17 децембра, 2012 by ·
